Прећуткивање – као српски стил?

Може ли прећуткивање таквих ствари – какав је случај са присвајањем рукописа пок. проф. Младеновића од стране „писца“  који је догурао до председника САН – користити српској култури, књижевности, науци?

Таман посла!

    Прећуткивање  је аморално!О томе су се, до сада, огласиле „Заветине“ , на прво месту;  а остали?

Прећуткивање је, изгледа, исплативије? Како је то могуће? Могуће је у земљи Србији где  још увек доминирају  Глигорићеви и Ђурићеви следбеници и директни наследници.

ivanjska reka 2012
Ивањска река, Радан, 2012, близу Драганове куће (Фотодокументација „Заветина)

Већ крајем 2010. године, уредник једног од најутицајнијих живих, српских независних књижевних часописа, пожаревачког «Браничева», песник Александар Лукић, понудио је да прештампа, тј. објави  «Тајну професора Младеновића» у оквиру посебног темата под насловом ПИТАЊА, ЧУЂЕЊА, НЕРВОЗЕ, (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊА, позвавши најшири могући круг писаца, критичара, професора, да узму учешћа у  првом двоброју «Браничева» за 2011. годину. 1-2/2011.

Тај број «Браничева» је одштампан у  довољном броју примерака, али је и његова дигитална верзија постала доступна планетарно, пре свега за све катедре славистике по свету, као и наше људе по свету. Дигитална верзија  тог двоброја је сасвим адекватна штампаној. Да не дужим: у оквиру темата  дата су као аргументација три примера прећутане, игнорисане, гушене и скоро угушене књижевне личности, критичара и песника: Бранка Лазаревића, Живомира Младеновића и Мирослава Лукића.

Знамо да је тематски број „Браничева“ изазвао праву буру, али је у јавности Србије – игнорисан, што је и природно.

Захваљујући „Сазвежђу ЗАВЕТИНА“  –  сензација, тј. вест о једној књижевној крађи, постала је доступна  планетарно

Немам потребе да се китим туђим перјем, што би рекао обични народ.Тајну професора Младеновића открила је храбра и доследна професорка Славица Гароња, врстан приповедач и песник, универзитетски професор. Она је лично упознала Професора Младеновића, на његову иницијативу, након што је  у листу Вукове задужбине објавила једну позитивну реценнзију о Младеновићевој књизи.

Кажу да је много обрадовала стогодишњег професора Младеновића околност да је и «Браничево» публиковало, од речи до речи, «Тајну професора Младеновића» у оквиру посебног темата под насловом ПИТАЊА, ЧУЂЕЊА, НЕРВОЗЕ, (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊА …

Да додам и ово, «Браничево» је у следећем двоброју  3-4/2011  посвећеном КЊИЖЕВНОЈ КРИТИЦИ ИЛИ ПРОВЕТРАВАЊУ КРИТИЧАРСКИХ ЛОЖА  прештампало, поред осталог и подстицајан оглед покојнг П. Џаџића Велибор Глигорић или «идентификација са агресором» , који треба поново прочитати.

Убрзо затим, професор Младеновић је – преминуо! У  сто и првој својој години. Када ми је то Гароња јавила, рекао сам: – Па, ето, испунила се у неку руку правда…Утеши се помишљу да је Бог и нас умешао у то испуњење…

Понављам, откриће крађе припада професорки Гароњи. Не мени. Ја сам само, као издавач, схватио оно што су скоро сви други официјелни српски издавачи игнорисали или скривали. Деценијама.

Колико ми је познато, поводом  Младеновићеве смрти огласила се, опет, само професорка Гароња. У Политици и у Летописду МС.

 

IN MEMORIAM – проф. др Живомир Младеновић (1910-1911)                                               

Отишао је можда последњи живи представник чувене Београдске филолошке школе. Докторант код проф. Павла Поповића, аутор прве тезе о Јовану Скерлићу, проф. др Живомир Младеновић је живео тачно колико и епоха којој је припадао – читав век. Рођен у години када је умро Лаза Костић (1910), симболично, своје последње дело, посветио је управо овом великом српском песнику и предао га у штампу у својој 101-ој години живота. Живомир Младеновић је био феномен, не само обичног људског живота, већ вероватно и доскора најстарији живи научник на овим просторима. Можда су му тако дуг и до последњег дана плодан животни и радни век подариле (неодживљене) године његовог оца Светозара и стрица Милоша, који су као српски војници отишли у рат и нестали већ у првим биткама 1914. године у Србији.

Рођен је у Доњем Љубешу код Алексинца, 5. новембра 1910, Живомир Младеновић школовао се у гимназијама у Алексинцу и Крушевцу, студије књижевности на Филозофском факултету у Београду уписао је давне 1930, а дипломирао 1934. године. Усавршавао се у Прагу (1932) и на Сорбони у Паризу (1936/37), а споменуту тезу о Јовану Скерлићу (публиковану 1940) одбранио (након изненадне смрти Павла Поповића) у комисији којом је председавао Александар Белић 1940. године. Након Другог светског рата радио је у Институту за књижевност (касније укиниут), а потом прешао у Одбор за народне умотворине при САНУ, где је провео свој радни век, до пензионисања, као научни саветник. Био је професор по позиву, на универзитетима у Кембриџу 1970/71 (Енглеска) и у Америци (Флорида, Беркли, Индијана, Харвард и Колумбија, 1976).

Оно, међутим, чиме је међу бројним делима, Ж. Младеновић трајно задужио српску науку, јесте дело Српски реалисти, чије му ауторство, стицајем чудовишних околности, није признато читавих пола века, а које је у својој десетој деценији живота ипак интегрално објавио (2007). Оно друго, можда још и важније, јесте рад на објављивању целокупне заоставштине Вука Стефановића Караџића, коју је Српска академија наука и уметности објавила у пет књига 1973-4, са његовом обимном уводном студијом. Само овај подухват, достојан академске титуле, и поред врло афирмативног реферата најугледнијих академика Милоша Ђурића, Петра Колендића и Милана Будимира још 1967. године, ипак је, такође, на један волшебан начин склоњен са дневног реда у Одељењу књижевности и језика и више никада није узет у разматрање. Своју плодну научну делатност, Живомир Младеновић посебно је развио са Матицом српском и њеним председником Младеном Лесковцем, из чега проистиче његова књига Вук Караџић и Матица српска (1965), као и откриће до тада потпуно непознате комедије Лазе Костића, Окупација, коју  је, такође, уз обимну студију објавио 1977. године. Уз приређивање трагедија и комедија Лазе Костића, такође у издању Матице српске (1989), Живомир Младеновић је последње своје дане провео ужурбано довршавајући своју заветну студију о овом српском песнику, која ускоро треба да изађе из штампе.

Експерт за српски реализам, са докторатом који је у послератној Југославији мало ко имао из ове области, врстан фолклориста, који нас је задужио капиталним пројектом објављивања Вукове заоставштине, обдарио нас је из народне књижевности и књигама „Вуковим трагом“ (1987), „На изворима народне песме“, али је као научник прошао без и једне награде са Вуковим именом. Но, мало марећи пред крај живота за награде, животни и професионални пут Живомира Младеновића поставља нам једно сложеније и парадигматско питање наше средине: како би изгледала историја књижевности и историја наших катедара, да су је водили даровити и квалификовани људи попут њега, уместо оних, који су не само заузимали њихова места, већ на основу његовог рада и дела, градили врло импресивне каријере,  спречавајући истовремено, сваки њихов даљи рад и напредак? Цео један век његовог људског битисања, донео му је, међутим, по његовим сопственим речима, неслућену радост – оно што је мислио да ће генерације давно после њега открити и признати,  доживео је већ током свог дугог живота. То је, чини се, и виша правда и специфичан пут који је Живомир Младеновић имао и остварио у нашој науци. Два обимна разговора која је дао пред крај живота (потписници ових редова, и Љубиши Рајковићу), као и низ младих његових књижевних следбеника, најбоље сведоче о томе. Уз дуговеко, складно и топло породично окружење, супругу др Оливеру Младеновић, познатог етнолога, и бројно потомство, професор Младеновић је одживео сву пуну меру једног људског века и свог послања на земљи.

Нека му је вечна слава и хвала!

17.3.2011.                                                                                                Славица Гароња Радованац

_____________ Не може се преузимати без дозволе Управника и Г-ђе Гароње!!

ЛеЗ 0003626   

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Водич за (непо)колебљиве и радознале духом

ЗАВЕТИНЕPress

Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни

ДНЕВНИК ПИСЦА

Дневник писца 1873.

НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ

Понор, провалија, бездан, јаз

(Шк)Арт

Књижевни живот и смрт

МЕЂУПРОСТОР

dans l'espace entre, пространство между, utrymme mellan, ruang di antara , plass i mellom , espaço entre elas, spaco en inter, Zwischenraum

KOGITO KLUB

online izdanje istoimenog veb sajta

Српске Новине >>>>>

Актуелно, кратко - ко врапчији кљун

Белатукадруз

Најважније о Белатукадрузу (алиас М. Лукићу, 1950. - )

КОРЊАЧА

Кључ за одкључавање зарђалих...

ФЛАМИНГОСИ

ФОНД "ЗАВЕТИНА" ПРЕВОДИ ПРЕПЕВИ

UERKA

ДРУГА СРПСКА РЕНЕСАНСА online

ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА

"Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.

Себични музеј

Једна од скривених антологија "Несебичног музеја"

ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСА

Магазин Севераца

С(А)ЛАМА

АЛАЈБЕГОВА

ВРЗИНО КОЛО

Магазин ФАНИКА

Алманах

за живу традицију, књижевност и алхемију, I , 1998.

ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА

Бела Тукадруз: ЖУТО ЦВЕЋЕ СА СПРУДОВА СА ПЛАВИМ ЗЛАТОМ

Путеви Србије

Водич за (непо)колебљиве и радознале духом

ПРУГА

„железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац - Мишљеновац - Кучево - прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

САЛАШ СЕВЕРАЦА

ЗАВЕТИНЕ:Ми

РЕНЕСАНСА

Српска ренесанса

ОПАЛО ЛИШЋЕ

Песме отпале из антологије "Несебичан музеј"

СУРБИТА

Пелазгион

ВИНАВЕРОВ СОКАК

Пантологија пеленгирике. Изводи и друго- (Канал ФИЛТРА)

ПИСМА

ЗАВЕТИНАМА, почев од лета 2011

ЗАВЕТИНЕ+

"Људи месечеве светлости" - online

Сазвежђе З

Зона преливања

КОМПАС

Даба Шон. Да Баш Он

РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ

Ковчег безразложних успомена

ДУХ МРТВИХ ПЕСНИКА

Живљи је од духа живих

ИЗМЕЂУ

SERBIAN PRESS EXPRESS : Вести из отаџбине и расејања

КЊИЖАРА ПИСАЦА

"УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА" (Антикварница ) - (рас)продаја књига и часописа, нових и старих, рукописа

Златни Расуденац

Лист за антибирократску књижевност и критику

%d bloggers like this: