Кога је све“изненадила“ ова зима?

ПОВЕЗАНЕ ТЕМЕ: лед, дунав, сава, зима, бродови, српска посла, језа…


Ледоломац „Гребен“ на Дунаву на подручју Београда (Фото Д. Ћирков)
    Да ли је то једини ледоломац на Дунаву?
    Читам коментаре, уз чланак у коме су повезане оне горње теме,  и чини ми се да су  коментари много ближе стварности на терену, него ….али… ако Србија нема више од 2, или три речна ледоломца, сви су и разговори и коментари излишни. Треба да дође оваква једна зима…Па да видимо -шта све у овој држави фали. И сву прозирност политичке реторике. Србији треба – добар домаћин, пре свега.
biće veselo,пре 2 дана: Prema nama bliskim medijima,koliko juče smo odahnuli,medjutim mediji sa terena tvrde da ćemo odahnuti već sa otopljavanjem,koji takodje najavljuju sigurno do polovine februara…!!!
Грофови Ечкапре један дан: ОН нек и даље даје субвенције странцима сад нек ОН иде да ломи лед на Дунаву. А ми немамо решење ни за поплаве,суше,мразеве што на путевима што на рекама.

Два мађарска ледоломца Јегторо VI и Јегторо XI пробили су ледени чеп код Даља и тренутно Јегторо XI одржава пробијени коридор како би омогућио несметано протицање леда, навело је данас Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у саопштењу о стању у саобраћају. Два додатна мађарска ледоломца „Сечењи” и „Јекторо 7” тренутно пробијају ледену баријеру која је формирана од Сурдука до Пупиновог моста, а очекује се да ће данас стићи до Београда. Ледоломац „Гребен” тренутно делује у Смедереву, а након пробијања ледених површина у Смедереву биће донета одлука о његовом даљем ангажовању. Како је саопштено, брод „Бор” је код Хидроелектране Ђердап 1. …. итд.

ИДИЛИЧНО:Корзо на залеђеном Тамишу .   – Ових дана је уобичајен призор воде оковане ледом, али је и у Панчеву, на Тамишу, забрињавајућа слика опуштених шетача, клизача, па и породица са малом децом који шетају средином залеђене реке.

У локалном риболовачком друштву, смештеном на самој обали, кажу да је Тамиш, нарочито викендом, право клизалиште и корзо, до касних ноћних сати. Искусни риболовци још кажу да не помажу ни њихова усмена упозорења да је то опасна авантура, да би овакве активности могле проузроковати пуцање леда, а забава се претворити у трагедију.

Истог мишљења су и у Градском штабу за ванредне ситуације, који је такорећи у сталном заседању, а локално грађанство свакодневно засипа саопштењима о временским (не)приликама, активностима локалних комуналних служби, док се последње у низу односи на озбиљно упозорење „најхрабријим Панчевцима” како излазак на залеђени Тамиш никако није препоручљив.

А да љубитеља зимских чаролија на Тамишу има свакодневно, уверили смо се и сами. Неколицина су средњошколци, који су свратили на клизање и забаву после школе, у сумрак. Питамо их да ли знају за озбиљна упозорења надлежних, док се са обале довикујемо, јер су се баш упутили ка средини реке и добијамо следећи одговор:

„Лед је сигурно довољно дебео, а и температура је већ дуго испод нуле па га одржава. Клизали смо се данима, а ко зна када ћемо опет имати прилику да овако шетамо Тамишем. Час посла се стигне и на другу страну, до шуме. Ја то још нисам доживео и баш је супер”, причају углас наши раздрагани, млади саговорници.

Недалеко, због испуста градске канализације, леда и нема па се усред ледене коре, у новонасталом језеру брчкају патке, а однекуд су долетели и лабудови…..

..capture-koryo

 

Advertisements

„Бесни олуј и стари храст“: фрагменти политичке биографије Светислава Стефановића

Светислав Стефановић, Политички списи Светислава Стефановића – Старим или новим путевима , одабрани политички списи (1899–1943), избор и предговор Предраг Пузић ( Артпринт , Нови Сад , 2006)

Светислав Стефановић, Политички списи  Светислава  Стефановића

Старим  или  новим  путевима ,
одабрани  политички  списи  (1899–1943),
избор и  предговор  Предраг Пузић ( Артпринт , Нови  Сад , 2006)

ПРЕДГОВОР

„Бесни олуј и стари храст“

фрагменти политичке биографије Светислава Стефановића

 „Препоручујем Вам да се никако не плетете у политику“. Да је, својевремено, крајем 1903. године, Светислав Стефановић послушао ове речи свог пријатеља Лазе Костића, забележене у једном писму, верујемо да би његов живот имао сасвим другачији ток. Искусни Костић некадашњи посланик у угарском парламенту, саборац Светозара Милетића и Јована Ристића, знао је више него добро какви све бесни олуји вребајУ над увек немирним српским политичким водама. Млади Стефановић, тек изашао из студентске клупе, жељан да се опроба и у овој области, није послушао Костићев савет. Стари путеви, којима је до тада ходио његов пријатељ, чинили су му се далеким и преживелим, док је наступајући двадесети век новим генерацијама указивао на нове политичке хоризонте. У неку руку, можда је за препоруке већ било касно. Међу војвођанским радикалима, као и оним Пашићевим, с оне стране Саве и Дунава, Стефановић је већ био запажен по својој активности. Старим или новим путевима, међутим, биће дилема која ће га, као неки усуд, пратити током целог његовог вишедеценијског политичког ангажмана.

Светислав Стефановић рођен је 01. 11. 1877. године у Новом Саду. Оставши рано без родитеља започето школовање наставља уз помоћ блиских рођака, тачније деде по мајци који је живео у Старом Футогу. По свршетку новосадске гимназије, 1896. године, одлази у Цирих где се уписује на студије технике. Следеће године прелази у Беч на студије филозофије. После првих испита, које успешно полаже код чувених професора Јиречека, Решетара и Јагића, одлучује се на нову селидбу. Потпомогнут стипендијом Марије Трандафил дефинитивно се опредељује за медицину, којУ похађа у Прагу и у Бечу (предају му Ханке, Екснер, Мелер), где и дипломира 1902. године. Промовисању присуствује Лаза Костић и први му честита.

У кајзеровом Бечу, током свог школовања (1897-1902), Стефановић је један од предводника младих социјалиста који су деловали у оквиру српског академског друштва „Зора”. Раме уз раме са колегама Лазом Поповићем, Браћом Грђић, Рудолфом Сарделићем и другима организује бројне манифестације у којима се залаже за зближење са босанским и хрватским студентима. За новосадски лист Заставу, финансијски подржаван од Јаше Томића, пише чланке у којима тражи веће учешће омладине у Јавном животу глорификује идеје Светозара Марковића и осуђује „деспотски“ режим Милана Обреновића, поводом установљења преког суда суђења вођама радикалске опозиције. По свршетку студија није дуго остао у Новом Саду, попришту многих битака за остварење српских националних права у Двојној монархији. „Вукла“ га је себи, као и многе друге пречане, слободарска Србија. Након добијања српског држављанства и службе у свом лекарском звању (1903.), постаје члан Пашићевих радикала.У Јагодини, у којој ради као лекар, врло активно суделује у раду месног одбора странке због свог ангажмана стиче симпатије радикалских првака Стојана Протића и Драже Павловића, који на својим пропутовањима одседају у његовој кући. Стефановић, међутим, не остаје дуго у овој странци. Сукоби и расцеп унутар партијских редова, као и његов немирни дух одводе га даље, у друштво Јаше Продановића, односно у друго радикалско крило, Самоталце (1910). Овај пут на служби је у Обреновцу. За председника тамошњег Среског одбора за срез Посавски изабран је 29. августа 1911. год. Са Рафаилом Арсеновићем и Светозаром Тасићем организује политичке зборове и конференције на којима учешћа узимају и њихове страначке колеге из Београда, др Божа Марковић и Војислав Лазић. Године 1913., у време II Балканског рата, мобилисан као лекар у Дринску дивизију, Стефановић за самосталски Одјек извештава о уласку српске војске у Скадар, осуђујући владу под вођством Николе Пашића за неуспех у албанском питању. У нишком Делу, у септембру 1915. године, непосредно пред велику аустријску офанзиву и окупацију Србије, пише о –„проклетсву величин“ немачког народа. После Првог светског рата, приступа оснивању нове и реформисане Републиканске демократске странке (1920.), постајући, временом, један од њених најистакнутијих идеолога и првака. На страницама партијских гласила (Република и Прогрес), у складу са идејним програмом и начелима, ревносно објављује бројне политичке чланке у којима се залаже за укидање монархије и увођење грађанске демократске републике, изједначење свих класа и организовање државе на принципу социјалне правде и економске једнакости. Ни овај његов политички ангажман није био дугог века. Због подршке Стјепану Радићу, предводнику хрватских сепаратистички настројених републиканаца, убрзо долази у сукоб са вођством своје партије из које по једном напису у Републици, иступа крајем марта 1922. године. Читаву деценију од тада, све до 1935., када приступа Збору Димитрија Љотића, Стефановић делује као независни интелектуалац. У повести српске књижевности више је него сигурно да нема писца иза којег је остало толико политичких наслова као што је то у његовом случају. Волео је да своје чланке пише као одговоре на јавна излагања појединих светских или домаћих политичара, научника или књижевника, дајући своје коментаре и нудећи решења актуелних политичких и друштвених питања. Испрва се осећао прозваним тамо где се критиковала демократија, доцније тамо где се у питање доводио корпоратипии систе«. Од прононсираног демократе временом се претворио у ортодоксног националисту и глорификатора југословенске десничарске идеологије. По ослобођењу, 1944. године, нове власти не опраштају му учешће на страни књижевне и политичке деснице.

Стефановићеви одабрани политички списи, представљени у овој књизи, тек треба да понуде једно целовитије и адекватније сагледавање његовог обимног и комплексног политичко-публицистичког рада. Ново читање анатемисаног писца, уколико се тежи објективности, треба да буде постављено изван идеолошких премиса и образаца. Стефановићев политички повратак у историју значио би не само исправљање једне неправде, већ и превредновање наше недавне прошлости са реалних и неострашћених позиција. Уједно би се дошло до сазнања колико његов рад кореспондира са данашњом савременом политичком мисли.

У наредним редовима, користећи се обимним литерарним изворима, документима из Стефановићеве личне архиве, као и сведочењима његових пријатеља и страначких колега, покушаћемо да допремо до фрагмената изузетно занимљиве и провокативне политичке биографије једног од најконтроверзнијих српских културних делатника из прве половине двадесетог века. Нашу пажњу усмерили смо, пре свега, на период Стефановићевог чланства у Љотићевом Збору (1935-1938), односно на време његовог судбинског заокрета удесно. Чини нам се да упоредо с тим треба показати и Стефановићев амбивалентан однос према комунизму.

И нека ту негде и почне ова наша или, боље речено, Стефановићева прича

(…..) .

1 „Епистоларна биографија Светислава Стефановића“, прир. М. Ненин, Матица српска, 1995., 257.

=  извор: наведено дело.  Публикује се по одобрењу приређивача.  Видети више  о овој књизи :

Aнали Правног факултета у Београду

Година LIV, бр. 2, 2006, стр. 1-328

UDC 34/35                    ISSN 0003–2565

= погледати и : Нова страница: СЕНС

Brat premijera Albanije izazvao prekid utakmice!

Incident na stadionu Partizana tokom utakmice Srbija – Albanija izazvao je i organizovao Orfi Rama, brat albanskog premijera, nezvanično saznaju “Novosti”

Incident na stadionu Partizana tokom utakmice Srbija – Albanija izazvao je i organizovao Orfi Rama, brat albanskog premijera, nezvanično saznaju “Novosti”. On je pre nekoliko trenutaka uhapšen. Prema našim informacijama Rama ima američki pasoš.

Ekstremisti koji su izazvali prekid meča došli su iz Albanije. Na energično insistiranje ambasadora iz EU organizatori utakmice morali su da ih puste na stadion.

Kako prenose naši izvori bespilotna letelica puštena je sa crkve u Humskoj ulici, a Ramin brat upravljao je njome daljinskim upravljačem iz VIP lože.

Daljinski upravljač je pronađen kod Orfi Rame.

Brat premijera Albanije izazvao prekid utakmice! | Fudbal | Novosti.rs.

 

NA SRBIJU BACAJU OTROV IZ AVIONA

chemtrails

BOLEST DOLAZI SA NEBA – SRBIJU TRUJU KAO KOROV

Sada već skoro čitavu deceniju vrši se intenzivno zaprašivanje stanovništva Srbije i mnogih drugih zemalja iz vazduha. Radi se o za te svrhe specijalno modifikovanim avionima koji sa velikih visina izbacuju, odnosno raspršuju, određene biološke agense čiji je tačan hemijski sastav zasad nepoznat, kao i sama svrha zbog koje se ovakva jedna operacija obavlja. Bez obzira na mnoge žalbe građana, pogotovo u SAD, postojanje ovakve jedne operacije zvanično se negira, a svi oni koji o ovome javno pričaju automatski se svrstavaju u kategoriju konspirativnih teoretičara. Svesni da vrlo lako možemo biti svrstani u tu kategoriju, odlučili smo da doprinesemo širenju istine o genocidu koji se vrši nad stanovništvom Srbije i sveta.

Normalne mlaznice nastaju od izduvnih gasova izbačenih iz turbina avionskih motora. One se na visini preko 10000 metara pretvaraju u ledene kristale i normalno se mogu održati u vazduhu najviše 20 minuta.

Za razliku od njih, hemijski mlazevi ostaju da vise u vazduhu veoma dugo i onda se polako šire i povezuju, formirajući oblak tipa cirus. Mlaznice se polažu najčešće u obliku znaka X ili mreže.

chemtrails-hemtreils02

U knjigama „Death from the Skies“ i „Healing Codes for the Biological Apocalypse“, Dr Len Horowitz tvrdi kako se radi o raspršivanju priona, belančevina koje su u stanju da se pod određenim okolnostima pretvore u kristale, a onda zavisno od toga kojim se frekvencijama izlože, izazivaju određene bolesti kao npr. „bolest ludih krava“, Creutzfeld Jacobs Sindrom, i ceo niz drugih zdravstvenih poremećaja kod ljudi i životinja.

Prema Horowitz-u, nakon što se stanovništvo inficira prionima, dovoljno je da se određeni regioni izlože elektromagnetnim talasima specifičnih frekvencija, uz pomoć tzv. HAARP sistema, preko tornjeva za mobilnu telefoniju, GWEN tornjeva itd. – i da ljudi u tom regionu obole od određenih bolesti.

Što se tiče Srbije, prema rezultatima istraživanja „Opterećenje bolestima i povredama u Srbiji“, vodeći uzroci obolevanja kod muškaraca bili su ishemijska bolest srca, šlog i rak pluća, dok su za žene to bili šlog, ishemijska bolest srca, rak dojke i dijabetes. Zdravstveno stanje odraslog stanovništva karakteriše blago povećanje opšte stope obolevanja, u kome dominiraju bolesti sistema za disanje, sistema krvotoka i mišićno – koštanog sistema i vezivnog tkiva.

Postoje i neke indikacije da bi se ovde moglo raditi i o veštačkom indukovanju genetske mutacije kod čoveka.

Namerno uzrokovanje određenih bolesti uzima u obzir kao jedna od mogućih metoda kojom tzv. „tajna vlada“ planira da se reši suvišne populacije, odnosno, da kontroliše broj stanovništva naše planete, jer je to, navodno, i jedan od glavnih elemenata tzv. Novog Svetskog Poretka.

U svakom slučaju, kratko nakon raspršivanja ovog spreja iz vazduha mnogo ljudi u zahvaćenim područjima oboli od raznih respiratornih poremećaja kao i bolesti sličnoj gripu. Sve je to praćeno i povećanim mortalitetom kod starijih osoba i dece. Takođe se kod stanovništva javlja i jedna opšta letargija, kao i neki drugi simptomi oboljenja nervnog sistema.

Takođe je primećeno da područja koja se redovno zaprašuju postaju sušna te je to navelo mnoge da zaključe kako se ovde radi o modifikaciji klime. Čini se ipak da je izazivanje suše samo jedan od sporednih efekata hemijskih mlazeva.

Hemijski sastav

Već odavno jedna veća grupa ljudi prati ove nebeske aktivnosti, uzima uzorke iz tih hemo-mlaznica i prema nalazima iz nekih privatnih laboratorija, u njima se nalaze različiti biološki i patogeni agensi, od mikroorganizama pa do određenih metala kao što su npr. soli barijuma i aluminijske čestice mikronskih dimenzija.

chemtrails02

Do sada u ovim hemijskim mlaznicama su pronađeni sledeći agensi:

 

1. Pseudomonas Aeruginosa – bakterija koja napada većinom respiratorni sistem čoveka;
2. Pseudomonas fluorescens; izaziva infekcije krvi i respiratornog sistema;
3. Serratia marcescens – upala pluća, upala mozga, upala srčanog mišića;
4. Mycoplasma fermentes incognitus, vrsta patogenog mikroorganizma za koju se pretpostavlja da je stvorena bio-inženjeringom u američkim vojnim laboratorijama i koja je pronađena kod 45% američkih vojnika koji boluju od tzv. golfskog sindroma;
5. Streptomyces i druge vrste gljivice;
6. Neke vrste kvasaca;
7. Određene bakterije koje sadrže specifične enzime koji su u stanju da izmene genom čoveka;
8. Soli barijuma;
9. Aluminijum – čestice mikronskih dimenzija; (interesantno je da ljudi koji pate od Alchajmerove bolesti imaju veću količinu aluminijuma u mozgu);
10. Ethylene dibromide (dibrometan) C2H4Br2– kancerogeni dodatak za gorivo i insekticid, mirisa sličnog hloroformu; izaziva depresiju CNS-a, edem pluća i nadražuje sluznicu respiratornog trakta; čini se da je on uzročnik i karakterističnog kašlja („kemtrejl kašalj“) koji se javlja kod ljudi nakon zaprašivanja određenog područja;
11. Dehidrirane ljudske crvene i bele krvne ćelije (eritrociti i leukociti);
12. Fibrozni filamenti (njihova uloga je navodno da omoguće određenim mikroorganizmima koji se nalaze u ovoj hemijskoj smesi da živi stignu do zemlje, jer bi ih normalni atmosferski uslovi uništili. Tako se na područjima zaprašivanja mogu naći smeđe fibrizne niti slične paučini koje su veoma toksične.);
13. Virusi i prioni nisu zvanično potvrđeni; njihovo prisustvo se samo nagađa.

Pogledajte odličan dokumentarni film na tu temu pod nazivom „Chemtrails: What in the World Are They Spraying“. Film je na engleskom jeziku.

(Vestinet.rs)

NA SRBIJU BACAJU OTROV IZ AVIONA.

Okupiranom Srbijom haralo 12 vojski

OPTUŽBE protiv Milana Nedića i danas se koriste za diskreditaciju celog srpskog naroda, u maniru Kominterne, kaže dr Bojan Dimitrijević, koji je u studiji „Vojska Nedićeve Srbije“, u izdanju „Službenog glasnika“, obradio temu koja je ostala tabu i posle pada komunizma.

 

– Rat na ovom prostoru je bio sve samo ne jednostavan. To je bio kompleksan spoj okupacije i višestrukog građanskog rata. Samo u delu Srbije pod nemačkom okupacijom deluje najmanje 12 oružanih formacija, što stranih što domaćih – ističe dr Dimitrijević.

 

Dimitrijević smatra da se najkompleksniji rat u Evropi 1941-1944. vodio na teritoriji Srbije pod nemačkom okupacijom, u današnjem centralnom delu države, delu KiM oko Kosovske Mitrovice i Banatu kojim su upravljali folksdojčeri.

 

– Istoričari su izbegavali da se bave ovom temom jer ne daje crno-belu sliku ratnih dešavanja. Najlakše je ostati pri optužbama da su Nedićeva vlada i sve njene institucije kvislinške, iako još ne znamo kako je preživela Srbija od 1941. do 1944. u uslovima okupacije, građanskog rata, uzimanja talaca, gladi, rekviriranja useva. Kako je ta Srbija pružila utočište i hranu stotinama hiljada srpskih izbeglica iz NDH, od čega 86.000 dece. Kao i Slovencima koji su proterani iz svoje zemlje. Nedić je neosporno sarađivao s okupatorima kad je slao svoje oružane snage da se bore protiv ustanika. Ali je i sprečio da Nemci uzmu 50.000 Beograđana za taoce zbog ustaničkih akcija – kaže Dimitrijević.

 

On podseća da je posle aprilskog bombardovanja država Jugoslavija podeljena na banovine potpuno kolabirala. Nemačka je odredila granice okupirane Srbije. Baranju i Bačku je 1941. prepustila Hortijevim trupama koje su ih anektirale, a zatim izvodile masovne zločine, deportacije Srba i njihovo mađarizovanje. Srem je pripao nacističkoj tvorevini NDH čiji je državni program bio etničko čišćenje srpskog stanovništva.

 

Milan Nedić pred strojem Srpske državne straže

 

Deo Srba, ali i Hrvata iz Dalmacije koji su izbegli u Srbiju, među prvima se uključio u Srpski dobrovoljački korpus (SDK), čija je osnova bio ultrakonzervativni pokret „Zbor“ Dimitrija Ljotića. SDK je bio glavni saveznik okupatora u borbi protiv komunista do njihovog proterivanja iz Srbije krajem 1941. a zatim se do 1944. fanatično borio protiv Mihailovićeve Jugoslovenske vojske u otadžbini, nazivane i „vojni četnici“.

 

Ravnogorski pokret Nemci su tretirali kao neprijateljski i ustanički, kao i partizanski. Posle kratkog savezništva ova dva pokreta su zaratila. Oba su se borila protiv Nedićeve oružane sile formirane od ljotićevaca, bivše žandarmerije, ratnih zarobljenika na odsustvu i četnika Koste Pećanca. Nedić je nazivao partizane „agentima međunarodnog boljševizma“, a ravnogorce „slugama Londona i saveznicima Moskve“, koji pozivanjem Srba na ustanak žrtvuju narod stranim interesima.

 

Pećančevi „vladini četnici“ i Nedićeva državna straža su bili u sukobu s Mihailovićevim „vojnim četnicima“, ali su ih posle nemačke ofanzive na Ravnu goru sakrili u svoje redove i sačuvali ih od odmazde. Bilo je i lokalnih četničkih odredima koje su formirala sela radi zaštite od „divljih četnika“, običnih razbojnika. Pećančevi četnici su početkom rata bili jedina snaga koja je branila Srbe u Toplici i Jablanici od šiptarskih i bugarskih bandi. Morali su da sarađuju s istim Bugarima kad su Nemci ove doveli umesto svojih garnizona koje su poslali na istočni front.

 

U Sandžaku je vladao haos u kome su Srbe ubijale i pljačkale muslimanske milicije, šiptarski Bali kombtar i kasnije SS divizija Skenderbeg. Protiv njih su se borili „vojni četnici“, ali i ljotićevci, kad nisu ratovali međusobno. Kao i protiv šiptarskih bandi s Kosova, koje je pripojeno Velikoj Albaniji, pod patronatom Musolinijeve Italije. Kačaci su nelegalno upadali na teritoriju pod nemačkom okupacijom stižući do Brusa, ali su Nemci dovodili i „legalnu šiptarsku žandarmeriju“ da čuva železničku prugu u dolini Ibra. Vermaht je u kaznenu ekspediciju protiv ustanka u Srbiji poveo 1941. ustaše iz NDH. Slično su učinili Sovjeti 1944. kad su ustaše zarobljene na Istočnom frontu presvukli i pridružili Titovim jedinicima, kao i dojučerašnje okupatore Bugare. Od „crvenih“ Rusa tad su pobegli „beli“ koji su u Srbiji bili organizovani u ruske zaštitne jedinice.

 

– Teško je i zamisliti opasnosti i haos u kome je živelo stanovništvo Srbije. Zbog mnoštva ideoloških i iskrivljenih određenja o vremenu Nedićeve vlade, ostala su nepoznata i neobjašnjena iskušenja kroz koja je prolazio srpski narod posle aprilskog rata. Naročito kontekst u kome je nastala Nedićeva vlada – kaže Dimitrijević.

 

Protest u Čačku 1941. godine sa zahtevom da se obustave bratoubilačke borbe u Srbiji

 

Oficiri jugoslovenske vojske okupljeni oko Ravnogorskog pokreta od maja 1941. intenzivno su pripremali veliki ustanak verujući da će im zapadni saveznici pružiti obećanu pomoć. Tek posle napada Nemačke na SSSR i komunisti su odlučili da krenu u oružanu borbu.

 

– Za komuniste glavna svrha ustanka bila je da se pomognu ratni napori SSSR. Tokom leta 1941. oni su napadali gotovo isključivo organe civilne vlasti, a ne okupatore. Zatvarane su katastarske uprave, sreski sudovi i načelstva, spaljivane zemljišne knjige, uz reči „Nema više tvoje ili moje nego je sve naše“. Pljačkani su ugledni domaćini, neretko i ubijani, pa se već u ovom periodu može govoriti o početnoj fazi građanskog rata u Srbiji – smatra dr Dimitrijević.

 

Prema nekim izvorima čak nekoliko stotina kominterninih profesionalnih revolucionara u julu 1941. došlo je u Srbiju. Njihovo obračunavanje sa svima koji su im bili sumnjivi zapanjilo je i istaknute srpske partizanske ustanike, kakav je bio Dragojlo Dudić. On je u dnevniku ostavio svedočanstvo o „anarhizmu nekih drugova“ koji su ubijali sveštenike, ugledne domaćine, seoske odbornike, rezervne oficire.

 

– Pojedina ubistva od leta 1941. izvedena su s neviđenom bestijalnošću. Neki od izvršilaca tih ubistava nisu bili rodom iz Srbije ili nisu bili srpske nacionalnosti kao Borota, Majer, Filipović, Levi. Oni koji su učestvovali u španskom građanskom ratu kao Žikica Jovanović su bili posebno nemilosrdni. Ubistva koja su izvršili na gotovo ritualan način teško da se mogu opravdati bilo kakvom revolucionarnom misijom – kaže dr Dimitrijević.

 

On podseća da je zbog užasnih nemačkih represalija prema civilnom stanovništvu Draža Mihailović krajem 1941. zaustavio svoje snage. Komunistički vrh koji je vodio partizane smatrao je, pak, da su odmazde korisne za njihov pokret, jer se bežeći od nemačkih represalija sve veći broj ljudi pridružuje ustanku.

 

 

 

IZNUĐENA KOLABORACIJA

 

GENERAL Milan Nedić doveden je u avgustu 1941. iz kućnog pritvora pred nemačkog komandanta koji ga je stavio pred izbor – ili će prihvatiti da formira vladu ili će Srbija biti podeljena među susednim kvislinškim državama i nestati.

 

– Nedić pristaje da oformi vladu i oružane snage za borbu protiv ustanika. Ušao je u iznuđenu kolaboraciju, iako je znao da će snositi teške posledice kad dođu oslobodioci, ko god oni bili. Pristao je u nadi da će zaustaviti masovana hapšenja i pogubljenja civila u odmazdama – kaže Dimitrijević.

 

On naglašava da Nedićeve oružane snage nisu učestvovale u progonu jevrejskog stanovništva.

 

– Time se u Srbiji bavio isključivo načelnik SS policije, čak ni Vermaht nije imao uvid u njegovo delovanje. Organi Nedićeve vojske od formiranja u septembru 1941. nisu učestvovali ni u jednoj operaciji ili akciji koja je vezana za jevrejsko stanovništvo – ističe dr Dimitrijević.

 

Okupiranom Srbijom haralo 12 vojski | Društvo | Novosti.rs.

Могући нацрт „Аутобиографије“ / Бела Тукадруз

Без патетике и цепидлачења

Црква у М. Поглед са источне стране
Црква у М. Поглед са источне стране

7. – Све што ми је било ускраћено (списак би био подугачак када бих набрајао), прелазило је у амбиције, у полет и занос, велике замисли.Шта је од свега тога остало осим читаве флоте исписаних папира, бескрајне горчине? Несигурност. Непрецизност. Никад из првог потеза да погодим тачно у средиште мете. Оклевање је постало друга природа, навика. Широко поље. Страх се одомомаћио, кукавичлук се скућио. И тако су прошле деценије, зар не?

 

Један од оних пејсажа Звижда, или из врта Св. Петке ...
Један од оних пејсажа Звижда, или из врта Св. Петке …

8. – Филм „Лолита“ први пут сам гледао у једном провинцисјком биоскопу као седамнаестогодишњак., саосећајући са остављеним маторцем. Роман по којем је филм снимљен прочитао сам неколико деценија после тога. Када се више нисам замајавао граничном линијом између чулног и поготног. Више су ми значили филмови које сам гледао као младић, него књиге које сам у то време читао, иако је да додам, филмски репертоар провинцијског биоскопа био ограничен. Али тзв. велики свет је налазио начина да стигне у забачену варош, пре, рецимо, књига савремених националних приповедача. Или збирки савремених песника. „Цигански кревет“ ми је донео из Београда и поклонио професор који је имао нескривених литерарних склоности. Таква књига није могла стићи редовним путем у скромну варошку библиотеку…. Штета што нисам постао писац филмских сценарија, што сам сањао да постанем романописац. Свет у којем сам провео првих двадесет година био је скројен од грубог сукна, тешког материјала. Није био по мојој мери, и није се много разликовао од других светова.

Улице, околна брда, хоризонт, спрудови, врбе – типична андрићевска касаба – железничка пруга и мали, врло мали број лепих девојака, два вашара и заједнички дочек нове године у гимназијској сали за фискултуру… (Ту стављам тачку.)

 

Између зидова и малтера кућа, и година, деценија (Звижд, Мишљеновац, мај 2014)
Између зидова и малтера кућа, и година, деценија (Звижд, Мишљеновац, мај 2014)

Људи понекад проговоре о самоћи, снебљиво или са криком галеба, брзо се удаљујући, већ после неколико реченица, о оном главном, најглавнијем, у правцу неодређености, одступајући од величине, истине и себе, брзином аутобуса који пролети између врба и нестане иза окуке. Скривајући Христа у животу своме, личном, породичном и друштвеном, и ко да их онда спаси од свих зала свих злотвора, видљивих и невидљивих?

На ову сам мисао дошао размишљајући о псовки – када сам имао седам година, један ми је Влах из суседних села опсовао мајку. Био је риђ, црвен у лицу. То је он чинио увек кад сам био сам, тј. кад сам пролазио крај железничке пруге, коју је он тобоже чувао. Чудно – ја се никада нисам пожалио оцу; и то је потрајало до седмог разреда, чини ми се, када сам и ја њему узвратио истом мером (псовком). Прво се наљутио, а онда предложио да престанемо да се псујемо, јер је то ружно.

Али, добар део мог дечаштва протекао је у страховима од сусрета са тим човеком. Од сусрета са Власима.. . Јер и надзорник пруге (опет Влах) као и дућанџија из суседног села, чинили су исто – псовали ми мајку, зачикивали ме. Увреде су ишчилеле и страхови, али остале су као успомене на њих слике оних каменова крај железничке пруге, спуштена рампа, бурјан. Врежа купине, сврачак на телефонској жици… Нису Власи највеће зло, наравно – мада воле да се рашире као да су на помани. Псовком једном истом, ти људи нису желели да ме увреде, већ видевши ме усамљеног крај крда свиња, или оваца, тужног и замишљеног, покушавали су да ме отргну, да се нашале, циљајући тамо где сам најосетљивији. Мајку сам, наравно, неизмерно волео. Једини коме сам се жалио на те псовке био је ујак. Но ујакова заштита није могла бити ефикасна пошто је он научио само да одступа, самоодбрана се показала делотворнијом…

Сутон у Мишљеновцу, 1
Сутон у Мишљеновцу, 1

Бог је протеран из моје земље пре мог рођења и то је оно најгоре што је могло да је снађе. А уместо Бога у наш крај је стигао циркус, прави циркус. А са циркусом су стигли и кловнови, кревељење и фарсе.

Ја не мислим добро о историји, таквој историји, историји ако хоћете уопште, као што не певам похвале нереду, иако он понекада омогућава Ред. Ипак ми се чини да је све ово нејасно што имам на уму, да може бити погрешно схваћено. Страх ме спутава, а кукавичлук ме још увек задржава у ћорсокацима мрачним. Народ је лако завести, као наивну девојку, најлакше кад га ухвати извесна инерција крда које предводи ован. Народ којем је деценијама утериван страх у кости на све могуће начине навикао је на тај страх. Није се сасвим сродио са њим, али реагује као јато риба у плићаку које и сенка грлице или дивљег голуба који је задиханои слетео да се напије воде отера у дубине. Мислим да сам много грешио и сувише очекивао од погрешних људи, и за то сам одговоран искључиво ја. Али највише сам грешио онда када сам се удаљавао од ливаде, салаша, Просјанског пута, од трешања дивљих, јасенова и пластова, од остатака јазова, предања и говора наших баба, дедова, рођака. Суседа Влаха, манастирских сабора и вашара на које сам одлазио са рођацима или са џамбасима сумњивих биографија и склоности. На Ђурђевдан сам оцу правио друштво када би потерао буљук оваца преко Крајњег Потока на бачију на Паљевинама – хеј, па тада су још увек постојале бачије, бачија Стојана Ивиног у Дубоком Потоку и бачија Черкеза на Паљевинама. Одлазак на бачију на Ђурђевдан је био нешто незабворавно, догађај као и заветина, велика заветина на Спасовдан, и тада сам први пут видео – пред сам полазак у основну школу – лепе букове шуме, сребрна стабла и грмане; планина је имала извесну чар и помешан опори мирис горског цвећа. Пролазили смо полако крај салаша успут, и на басамцима су седеле у црнини бабе као чавке, замишљене; петлови су се шепурили испод високих столетних горуна. А веверице су претрчавале тихе шумске путеве, крај којих је било локви, калабука и мајчине душице. Али ништа тако није мирисало као мирис младих шишарки, које сам волео да скупљам, као и оне „старе“. Видео сам, кад смо прилазили тзв. Малим Паљевинама прекрасне брегове у даљини и разумео сам иако мали оно што је понекад мој отац говорио са својим саборцима из рата у тренуцима присећања, надахнућа, и веровао сам му, јер оније спадао у људе који лажу и изводи лакрдију ради лакрдије. Мада ми се чини да је очев отац, мој деда, иако ћутљив по природи, био човек знатно већег искуства. Као Солунац, свашта је претурио у младости, а старост су му загорчали амбициозни „побуњени синови“. Такве људе, као што је био Деда, гутала је историја – не судбина, гутала их је стихија и били су лак плен неправде, болести и проклетства.

Ја спомињем салаше, бачије, Ђурђевдане, заветине и вашаре свога детиства, јер су се урезали у моје памћење за сва времена, али исто тако знам да су многи салаши – пусти и налик на страшила, и можда најбоље сведочанство и оптужба против историје која се позивала на прогрес и будућност, а у ствари радила је плански и сулудо у корист пропасти…

Била је поплава не тако давно, незапамћена, већа можда од оне из 1910. године? Пек је преплавио и носио ко од шале све са собом, па је тако срушио и понео у неповрат и салаш Лукића у Лакомици покрај Пека. Стихија се надовезује на стихију. Нема више тога салаша крај кога смо одрасли, који је био, барем у нашем селу, један од последњих мохиканаца. Шта је остало од салаша? Део крова, део зида? Које ће већ за годину-две обрасти павит, жбуње… Стихија, поплава и шума сарађују иза наших леђа. Козе у овом вилајету нисам видео већ од седамдесетих. КАко може постојати једно потпланиснко село без коза и оваца?… Али можда има и неке користи од оног што се догодило, понекад чујем у своим сну Свету Петку, која саветује да градимо као наши пређи, тврда и сигурнија здања од камена, и на сигурнијем месту, на брдима, а не поред река, брзавица…

Сутон исто, 2
Сутон исто, 2

======= ФРАГМЕНТИ из рукописа

 

Pesmo moja pređi na drugoga / Radivoj Šajtinac

NI SPASA ,NI PRIVIĐENJA

Nikad i nukud !Ovo će potrajati.
U krvotoku sistema,javnim institucijama, sve gušći i neprohodniji
biće trombovi,začepljenja od stranačkih zaposlenja.
To stari,traje,ne mrda i ne da nikome, kad se još pridodaju
liferacije privatnih škola i fakulteta.ishodi smradnih dogovora,
obećanja i pretnji,rigidni,bezobrazni,nesposobni bezvoljnici i otrovni održavaoci simulakruma
zavetnici novog netalasanja,zagovornici novih “vrednosti „ i veština,
autistične snalažljivosti,klonovi novotrulog roditeljstva,ponašanja , ophođenja
i vere,gluposti,ružnoće i nemilosrđa.
Politika je pukla, traži naše nepovratno saučešće u svom očajanju,nema dogovora,vlast i lova zapovedaju Bogu sve u vezi prioriteta.
Bolovi su stereotipi,reči i mudrosti koje ih prate trule odmah po nastanku
Kardinalna kardiovaskularna korporacija , Slobodi i Opstanku preti
najsmrtnijom dosadom jer više nije pod ličnom kožom već pod sveprihvaćenim haosom.
U podivljaloj eposi svih značenja,nisu čista ni otkrića ni iskušenja, ni ambicije ni stvaralačka prava,ni dijalozi,ni drugost.Svi podvučene duše,spolja,na logorskoj
odeći, anđeoski hejteri i svemoguće žrtve samoopsenjujućeg
“sveznanja“, svega u ničemu a nigde nikog.
Pesmo moja pređi na drugoga.

Mart 2014          

                                                     

Водич за (непо)колебљиве и радознале духом

(Шк)Арт

Књижевни живот и смрт

ЗАВЕТИНЕPress

Лист о занимљивим стварима: против разних саблазни

ДНЕВНИК ПИСЦА

Дневник писца 1873.

НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ

Понор, провалија, бездан, јаз

МЕЂУПРОСТОР

dans l'espace entre, пространство между, utrymme mellan, ruang di antara , plass i mellom , espaço entre elas, spaco en inter, Zwischenraum

KOGITO KLUB

online izdanje istoimenog veb sajta

РАСКОВНИК

Српске Новине >>>>>

Белатукадруз

Најважније о Белатукадрузу (алиас М. Лукићу, 1950. - )

КОРЊАЧА

Кључ за одкључавање зарђалих...

ФЛАМИНГОСИ

ФОНД "ЗАВЕТИНА" ПРЕВОДИ ПРЕПЕВИ

UERKA

ДРУГА СРПСКА РЕНЕСАНСА online

ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА

"Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007.

Себични музеј

Једна од скривених антологија "Несебичног музеја"

ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСА

Магазин Севераца

НЕЧИСТА СРБИЈА

трауматско искуство (титоизам)

ВРЗИНО КОЛО

Магазин ФАНИКА

Алманах

за живу традицију, књижевност и алхемију, I , 1998.

ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА

Бела Тукадруз: ЖУТО ЦВЕЋЕ СА СПРУДОВА СА ПЛАВИМ ЗЛАТОМ

Путеви Србије

Водич за (непо)колебљиве и радознале духом

ПРУГА

„железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац - Мишљеновац - Кучево - прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

САЛАШ СЕВЕРАЦА

ЗАВЕТИНЕ:Ми

РЕНЕСАНСА

Српска ренесанса

ОПАЛО ЛИШЋЕ

Песме отпале из антологије "Несебичан музеј"

СУРБИТА

Пелазгион

Канал ФИЛТРА

Пантологија пеленгирике. Изводи и друго- (ВИНАВЕРОВ СОКАК )

ПИСМА

ЗАВЕТИНАМА, почев од лета 2011

ЗАВЕТИНЕ+

"Људи месечеве светлости" - online

Сазвежђе З

Зона преливања

КОМПАС

Даба Шон. Да Баш Он

РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ

Ковчег безразложних успомена

ДУХ МРТВИХ ПЕСНИКА

Живљи је од духа живих

ИЗМЕЂУ

SERBIAN PRESS EXPRESS : Вести из отаџбине и расејања

КЊИЖАРА ПИСАЦА

"УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА" (Антикварница ) - (рас)продаја књига и часописа, нових и старих, рукописа

Златни Расуденац

Лист за антибирократску књижевност и критику

%d bloggers like this: